LCD ekologija: tihi ubica iz „malih“ ekrana

11Jul08

Poslednjih godina potražnja običnog sveta za LCD televizorima raste neverovatnom brzinom, a fabrike niču kao pečurke. Naime, u 2005. godini prodaja LCD televizora bila je više nego dvostruko veća u odnosu na 2004. godinu – 19,6 u odnosu na 8,9 miliona uređaja, a procenjuje se da će do 2009. godine broj uređaja sa LCD ekranom dostići broj od 76,7 miliona. Zbog tako velike potražnje mnogi prozvođači, uključujući Sharp, Samsung, Pioneer, Sony, ulažu velika sredstva u povećanje proizvodnih kapaciteta.

Sa druge strane, gotovo isti broj godina, provlači se informacija koji ledi žile: dok ljudska rasa napreduje – sve oko nje umire. Reka činjenica, upozorenja, poziva i apela za zaštitu životnog okruženja zapljusnula nas je iz „malih ekrana“ jer smo izgleda došli do alarmantnih „5 minuta do 12“.

Velike kompanije su odmah savesno odreagovale i prve se odazvale apelima. Posebno je primećen intezivan napor IT proizvodjača u pronalaženju ekološki prihvatljivih rešenje. Svaku „zelenu“ ideju, ma koliko sitnu, čovečanstvo je sa oduševljenjem dočekalo i svaka je, poput zvezde, gromoglasno pozdravljena od strane mase.

A onda, sredinom 2008. godine se pojavila studija objavljena u časopisu Geophysical Research Letters sa šokirajućim zaključkom na kraju: LCD televizori i poluprovodni elementi imaju veći uticaj na globalno zagrevanje nego sve svetske elektrane na ugalj.

Tema studije je bio sintetički plin – azot trifluorid koji se masovno koristi u procesu proizvodnje LCD ekrana, poluprovodnika i sintetičkih dijamanata, a koji je do sada bio jedan od zanemarenih stakleničkih plinova.

Medjutim, da li običan svet zna šta su staklenički plinovi?
Staklenički plinovi su plinovi nastali prirodnim aktivnostima. To su vodena para (H2O), ugljen dioksid (CO2), metan (CH4) i azot oksid (N2O) i oni, izmešani u celokupnom sloju atmosfere, čine vazdušni toplotni omotač oko Zemlje. Taj omotač sprečava gubitak toplotne energije u svemir, stvarajući prirodan efekat staklene bašte i doprinosi da je klima na Zemlji povoljna za život. Bez omotača od stakleničkih plinova, površina Zemlje bi bila 30 stepeni hladnija nego što je inače, nepovoljna za živa bića, hladna i beživotna poput površine Marsa.

Bila bi hladna i beživotna ili će biti? Dramski momenat ove priče nastao je u trenutku saznanja o pogubnom povećanju emitovanja stakleničkih plinova, nastalom kao posledica nastavka epizodne, rušilačke uloge naprednog dela ljudske rase.
Sitne uloge?
Potreba da se zadovolji enormna potražnja običnog naroda za LCD televizorima govori drugačije. Tačnije, prema studiji proizvodnja ovog stakleničkog plina mogla bi da se udvostuči do 2009. godine na 8.000 metričkih tona, a prema navodima istraživača ovaj plin ima 17.000 puta jači efekat na globalno zagrevanje od ugljen dioksida.
Dalje se navodi podatak da će, samo ove godine, uticaj azot trifluorida na globalno zagrijavanje biti veći od zajedničkog uticaja perfluoro ugljenika (PFC) i sumpornog hexafluorida (SF6), plinova koji su pokriveni protokolom iz Kyota i čije se emitovanje kotroliše.

Čim je ugledalo javnost istraživanje je podnelo kritike, a glavna zamerka nije bila tačnost iskaza, već njegova nepreciznost. Naime, za sada još uvek nije u potpunosti jasna slika vezana za korišćenje i ispuštanje u atmosferu te hemikalije, s obzirom da nije među šest stakleničkih plinova pokrivenih protokolom iz Kyota i da ne postoje konstantna praćenja i merenja.

I na tome se završilo.

Na kraju ostala je zanimljiva činjenica i dašak ironije: naš današnji trud da sačuvamo planetu sa koje nam nema mrdanja, doseže u beskraj putem reči. U realnosti – samo do sutra, do prvog LCD televizora za koji ćemo sigurno odvojiti novac. Kao i vi.



No Responses Yet to “LCD ekologija: tihi ubica iz „malih“ ekrana”

  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s


%d bloggers like this: